http://dziho.com/index.php?option=com_content&task=view&id=613&Itemid=1
Da se avion pun naših političara srušio, narod bi slavio
Prvi su nas mučili njihovi, a kad su se naši izborili da nas njihovi puste, od tada su nas preuzeli naši. I to traje od našeg oslobođanja. Ima tako jedno petnaest godina.
Poljski narode,
Izražavam vam duboku sućut i saosjećanje zbog pogibije vašeg predsjednika i političke elite. Potpuno razumijem vašu bol, uvjeren da su poginuli političari radili za vašu dobrobit i da nisu letali avionima tamo-vamo kako bi trošili narodne pare zalud i bez ikakve koristi za narod.
Da se avion pun naših političara srušio, naš narod bi slavio. Tako vam je to. Nas su naši namučili i izmučili. Pošteno. Prvi su nas mučili njihovi, a kad su se naši izborili da nas njihovi puste, od tada su nas preuzeli naši. I to traje od našeg oslobođanja. Ima tako jedno petnaest godina.
Evo imam prijatelja, koji je 1993. bio u logoru u Republici Srpskoj.
On kaže: – Tad su me uhvatili njihovi i maltretirali. Imali smo tri mala obroka. Neka bezveze čorba, malo supe rijetke, komad-dva hljeba. Ponekad bi nas prebili. Ponekad bi nekog od nas ubili.
A onda smo, 10-15 godina kasnije, pali u ruke našima. Joj šta nam rade. U logoru nismo morali ništa raditi, osim ponekad primiti degeneka malo. Kod ovih naših što nas uhvatiše radimo ko crnci, a sve što zaradimo moramo dati u trgovačke centre i za kamate i rate u bankama. Ništa nam ne ostane. Plata je tako mizerna da opet jedemo skoro istu hranu kao kad smo bili u logoru.
Kad su me pustili iz logora, mislio sam: sloboda. Vraga. Kakva sloboda? Ovo je ropstvo! Radiš za mizernu nadnicu, jedva da možeš platiti režije i pokriti rate za kredite koje smo uzimali vjerujući da će doći bolji dani pa ćemo lako vratiti. Vraga. Mi smo sad novi logoraši. Bilo da smo Bošnjaci, Srbi ili Hrvati. Sad više nema zajebancije. Sad su nas pofatali naši i zatočili u kazamate u kojem moraš plaćati najveće kamate u Evropi.
