Rođen u Alajbegovića sokaku, na golu Veleža debitovao je1964. godine. Potom je branio boje Slobode iz Užica, Osijeka, Sarajeva i Igmana iz Konjica, a punih šest godina branio je ili bio rezerva Ivanu Ćurkoviću u Sent Etjenu.

Od 1992. godine, Eso je u Kataru, 5.000 kilometara udaljenom od Mostara. Trenirao je golmane u više klubova i sa Džemaludinom Mušovićem ima najduži staž u Kataru. Radio je i sa Džemalom-Čorbom Hadžiabdićem u Al Itehadu, a ovih dana potpisao je dvogodišnji ugovor sa klubom, koga je preuzeo Mehmed Baždarević.

Iza Esada ostala je supruga Amra, sin Alen i kćerka Minja.

Vijest o iznenadnoj smrti Ese Dugalića bolno je potresla Džemala-Čorbu Haždiabdića, koji se nalazi na odmoru u rodnom gradu.

„Ne mogu da vjerujem u tužnu istinu da mog dragog prijatelja više nema među nama. Bio je prava mostarska raja, liska u pravom smislu. Puno će mi nedostajati“, rekao nam je Hadžiabdić.

Esad Dugalić bio je u Mostaru poznat i kao odličan pjevač sevdalinki i za njega je Nusret-Dajdži Čerkić jednom rekao da samo Eso bolje pjeva od njega.

„Čuo sam šta je Dajdži rekao. Kad sam bio mali, šunjao sam se da bih bio bliže Nusri, koji je predivno pjevao. Često volim s njim zapjevati, jer je Dajdži pravi sevdalija. Kad je rekao ad sam bolji od njega, znao sam da se šalio, jer samo on zna onako lijepo zapjevati. On je pravi tabijasuz pjevač“, rekao mi je Eso u razgovoru, koji sam s njim vodio 24. juna 2000. godine.

Mostar je, od jutros, siromašniji za još jednog istinskog Mostarliju, čovjeka koji je Mostar volio kao zjenicu svoga oka. Potvrdio mi je to i riječima da, kada zalijeva bašču u Kataru, ima osjećaj da je u Mostaru, ili pored Bune u Blagaju…

Vozdra dragi Eso. Hvala ti za sve što si dao svom rodnom Mostaru, svom Veležu. Počivaj u miru i neka ti je laka mostarska zemlja, koju si toliko volio.

Fazlija Hebibović