Priče iz Mostara

FILM BEZ ŽURNALA by Zdenko Bošković

Priča o Draganu Kovačecu

Scena prva: Carina

Ako ste ikada prija rata sišli na Pijesak na Neretvi, na sredini Pijeska gdje je bilo rezervisano,ogradeno mjesto za raju sa Carine, niste mogli da ne zamjetite dvije osobe.
Jedan bijaše legenda pjeska Meho Patak, onaj “crnac” sa smješnim tarzanovim kupaćim i ovaj drugi visoki mršavi, onaj žilo što uvijek maše rukama, nešto objašnjava, dere se ,prijeti …. komandant naše plaže na Pijesku Dragan Kovačec ,sigurno poslijednji izdanak starog kova mahalske “starije” raje tzv. šefa raje.
Dragan je ko momak otišao negdje u Francusku. Spominjala su raja da je bio s onim Gorilom oko Delona,da je bio u Legiji stranaca, da je znao Ljubu Zemunca,cuvenog Yu mafijasa i tako svašta nešto
Ranih 80-tih vratio nama na Carinu bez helera u džepu.Iako nikad nije pričao šta je radio u Francuskoj jednom je pri piću ispričao da je za jednu noć znao izgubiti na konjskim trkama vreću para.
Bio je strašno zajeban ,prgav… odmah se pobit, povuć nož,udarit flašom …ma nije se bojao ni Boga, ali se njega jesu svi. Svako se paso usprotivit Draganu, svi od male raje,srednje, starije (njegove generacije), penzionera u Fronti, “heroja”(Narodni heroj meha trbonja),Kande i Jase ,milicionera oko Stanice ,mahalskih domaćica ,nena …Ma jednostavno svi su oni volili bit rađe dobri sa Draganom.
Nedaj ti Bože, za nas malu raju, pa ne poslušat Dragana u smislu… NE donijet mu flašu hladne vode na Pijesak sa česme na Musali,cigare iz trafike ili tako sto .
“Šta je mama pravila danas za ručak?
“Sataraš..”
“Zna li ona da Dragan voli stataraš? ” bio bi znak da se trkne kući i donese mu se ručak.
Ne daj Bože da se nešto počnes nećkat, pa da ti udari zabranu dolaska na Neretvu.. E to je već bilo ko spram mrtve glave… gledat ,odozgo sa donje tarase na bazenima kako raja igraju lopte na “Hejselu”,spuštaju se u Direktorove….a ne smiješ prići.
Koliko god nas je Dragan muštro, toliko smo mi mala raja osjećali Dragana ko zaštitnika.
Njemu je ništa bilo istrčat gore na Bazen, pa ispičkarat Benksa što nas je vratio sa bazena kad sno se čoporativno uvaljivali .
“Pa Dragane što nisu jedan po jedan ušli, a ne vako čoporativno” pravdao bi se tada Benks.
U sred noći iz “Pauka” bi otrčao u Disco sa Mahom, jer su ga Cica I Dila izbacili, nako pijana.
Nije volio kapitaliste i nacionaliste. Glavna fora mu je bila, kad bi se naljutio, da nekoga od raje pošalje da vidi je li Garin plavi golf-cady pred hotel Neretvom…Onda otrči, razbije mu šofersajbu, pa čeka da izađe “kapitalista” iz Cazina.

Scena druga: Žika Janičar

Elem, to ljeto 84 ili 85, Meha heroj tj. njegovi bombaši(sinovi) Venko i Mili počeše zidati kafanu gore na Magistrali, a Dragan bijaše glavni nadzorni za nekvalifikovanu radnu snagu,nas Malu raju–argete za ono na horuk kad dođe šleper cigle,cementa ili kad se izlijeva deka…
Dovoljno je bilo da Dragan dođe” kod Mile” na bilijar ili na Pijesku kaže:” Sutra heroj izlijeva deku.. u 7 u Pauku na kafu ….idemo gore” ,pa se okrene “Recite i onom malom tom i tom da se pojave sutra. ”
A sutra dođe i ko je trebo i ko nije…od viška glava(ruke) ne bole.
Taman u to vrijema, jedno jutro na Ćukovcu gdje je nekad bilo igralište osvanuše silni kamioni ,kombi ,auta prikolice. Mi mislili cirkus.Kažu snima se neki film o turskom vaktu, Evlija-Ćelebija i ti fazoni, kažu treba im statista, a polaćaju dobro. Mi Draganu ,Dragan Mehi i eto ga… Neko ruke na prkno pa šeta , neko voda konja,neko kucka ko falan čekićem…. laka lova.
Kaže jedan dan onaj “Čiko sa megafonom” da ima jedna malo jača uloga biće najmanje 20-30 sekundi u kadru filma –ljuti janjičar, kako nogom razbija vrata i upada u kuću. Postrojio nas Dragan, da “Čiko sa megafonom” izabere.
Ne znam odakle đavo donase Žiku Rominu da stane u liniju .. i vidi čuda izabra Žiku. Složi se i Dragan :“ Može Žika”
Žika Romina je bio pravi tajanstveni lik iz Andricevih romana ,vazda se vrzmo po kafanama Carine ,često u društvu dama sumnjivog morala (Lira,Kod dede-Ruža, salkin Nacional), uvijek pored nas, ali nikad sa nama, pa me začudi kad se pojavi taj dan.
Žiki Romini pravo ime i prezime zasigurno niko nije ni znao osim onih sto su radili sa njim na Rudniku na Otpadu. Mi smo samo pretpostavljali da je odnekle iz Makedonije ili južne Srbije.Bio je ogromna ljudesina sa velikim stomakom, crnom kovrdžavom kosom, uvijek sa osmijehom na licu bez prednjih zuba jedinica (ostale nekom na štocu). Žika je zracio dobrotom i dušom dijeteta.Često ,kad bi se dočepao para, Žika je ulazio nama na flipere kod Brke Lovre ,kupio bi dvaest žetona pa bacio nagrab “Evo vam mater vam jebem klošarsku”
Obukoše Žiku u svilenu janjičarsku odoru ,jatagan u lijevoj ruci, a kubura u desnoj. Razbi Žika vrata al ne zna gdje treba da puca….”Gde da pucam bre? ”,zavapi “Nije važno u pod,u zid, ma gdje bilo” kaže megafonodžija.
Jedan klap…drugi klap i snimi Žika scenu.Pofali ga onaj glavni, a bogami i Dragan. Vele oni da odavno nije neko ko prvi put staje pred kamere iz drugog puta snimio scenu i veli još režiser,šatro, da će ga zvat opet ako bude snimo u ovim našim krajevima…Naložio se Žika pravo , pa će Draganu “Jelde Dragane neće samo onaj Šerif guzit slovenke na filmu,jelde?”

Scena treća; Finale na penale

Pare se potrošile, film se polako zaboravio, heroj završio kafanu…životna kolotečina.
Jedno poslije podne, pa bogami godinu poslije, donese neko haber u milinu kafanu “Eno plakata kod Revije za onaj nas film” …
Bijaše “Fest domaceg filma” u Partizanu.Dragan naredi da se kupe karte u prvi red, da svi dole zajedno sjednemo pa da se bolje vidi izbliza” iz kasuna”
I tako bijahu prva dva reda dole pred platnoom naša carinska raja. Poceo film, komentariše se naglas “Vidi ovog,vidi onog, eno mene ”….dok ne dođe glavna scena kad Žika janjicar razbi nogom drvena vrata I riknu ko lav, mahnu dva tri puta sabljom.. zaplaka mala beba u koljevci ..odjeknu pucanj kubure i tajac.. presta plač bebe u koljevci…
Prvi se pribra Dragan, ustade sa stolice pa će prema Žiki “ Ubili ono djete u koljevci, jebo se sa materom” ….Muk i tišina “Ma nisam Dragane,svega mi, reko mi je da pucam u pod” pokuša se pravdat Žika.
Dragan preko vrata I nije trebo ni govorit, nego svi ko jedan preko vrata za njim ,a ni trećinu filma ne odgledasmo……
Sa ovom scenom spustio se nekako I zastor srece u nasoj mahali…