S rajom na more, na dan
Okupljali smo se u MZ Carine. Na vrhu Carine odmah pored Lire, imali smo svoje prostorije, omladina se druzila: raja iz Gornjeg i Donjeg Zalika, raja sa Carine , raja iz Pasijaka, Mehe Tase…. bilo nam je fino …. Skupljali smo stari papir, boce, prodavali na otpad … od tih para smo organizovali tombole, isli i na Dedinje, jedan dan more … u ono doba ucimo, radimo, samoupravljamo, privredjivali … Bila su to lijepa vremena !!!!
Taj dan necu nikad zaboraviti, jedan dan mora u Gradcu … necu zaboraviti zahvaljuci Cokinim biserima. Dobro smo se iskupali,bili i na nudistickoj bilo nam fino … elem mora se i nazad krenuti … u onom starom Autprevozovom autobusu sto je saobrac’o na relaciji Mostar-Buna-Hodbina okupili se mi, onako slani, umorni i gladni …. Bila je tu i Amela iz Pasijaka i Dzenana i Verica, Haso i Darko, Nerko …. ali Coka i ja … Zajedno smo sjedili iza Amele… Amela je citala ili gledala crtani roman o Komandantu Marku. Coka ko Coka kad je zensko u pitanju … odmah u napad i kaze Ameli: – “ Jel de Amela da ta Beti (ko se sjeca djevojka Komandanta Marka) ima divne plave oci !!!! Kad to rece mene uhvati smijeh da se svako ziv morao okrenuti prema nama. – “Sta se smijes” pita Coka ? – “Dje ces bola reci das ima plave oci pa zar ne vidis da je roman crnobijeli , samo korice u boji “…. Odgovorih mu !!! Zavali me stocem u rame. I dan danas me boli … ali se i Coka poce smijati … Negdje pred Mostarom raja ozednila, samo u Coke flasa vode … -“Daj raji da pije” rekoh mu …. A on ni pet ni sest: -“Bola je si li lud .. . Ovo ti je morska voda … ponio Mersi da banja noge”
Svako ljeto sam kod Coke na kafi, ispricamo se … Sjetimo se tih nekih nasih dana …
Deni
(tekst preuzet bez bilo kakvih korekcija)
