Kako je Hercegovina dobila ime? Historijska priča.
Para jok, herseng čok!
Što je biva, efendum po naški: Para nema, kamenja bukadar (i odviše)
»Ĉim je Bosna i Hercegovina, Bog ti pomogô, bila fet uĉinjena od Turĉina, odmah nizami (vojnici) stanu iskati uzun (dopust), da odu malo u svoj vilajet na selamluk (vigjenje) i na tavdil havu (ladanje), biva da malo promijene hariju (zrak), jer nikako nijesu mogli obiknuti našu vrućinu i ţegu. Mnogi od njih, koji nijesu bili više godina kod kuće, dobiju teskeru (putnicu), da mogu ići. Kad su došli tamo u svoju domovinu, već otkle je koji bio, stanu ih zapitkivati njihove emšerije (poznanici) i jarani o svem i svaĉem, i kakva ta gjaurska zemlja i kakvi su kauri. Oni im poĉnu svašta priĉati, a od Hercegovine im još reknu nabaška (posebice), kao da su se svi sto godina zdogovarali i ovo: ‘Para jok, herseng ĉok’, što je biva, efendum, po naški: ‘Para nema, a kamenja bukadar (i odviše)’. O tome zaĉuje polagano i sultan u Stambolu, pa sabere na divan (vijeće) sve svoje mušire, valije i vezire (razni dostojanstvenici u otomanskom carstvu), te ih zapita kako će novo ime nadjeti toj gragjanskoj zemlji u za inad gjaurima, jer mu je dosta askera (vojnika) pozobala, dok ju je zauzeo. Na to se digne jedan stari paša, koji je bio na Hercegovini, kako je baskin (zgodno) po onoj nizamskoj ‘herseng’ – ‘puno kamenja’ nadjenuti ime i cijeloj zemlji, jer ima i onako plaho puno kamenja. Sultan i vas divan na to kail i razi bude (privoli), te po askerskoj rijeĉi ‘herseng’ prozovu zemlju Hersengovina, otkle joj je poslije došlo ime Hercegovina«.
Priopćio: Ivan Zovko“
