Šereti
Trebalo se toga sjetiti!
Na projekciji Hičkokovih “Ptica”, poletjele su prave ptice
Eso je veoma volio neke filmove Alfreda Hičkoka. U vrijeme kada je u Sarajevu prikazivan jedan od najboljih i najuzbudljivijih Hičkokovih filmova Ptice – (snimljen 1963. godine), Eso je smišljao način na koji će dati i vlastiti doprinos punom doživljaju remek-djela slavnog autora. U Hičkokovom filmu agresivne ptice opsjedaju jedan mirni gradić. Esu je posebno oduševila scena u kojoj ptice napadaju čovjeka u telefonskoj govornici. Narednog dana na projekciju filma došao je sa svojim kolegom Feridom Mujanovićem Mujanom (današnjim direktorom Psihijatrijske klinike Jagomir). Najprije su na Baščaršiji dvojici prodavača hrane za golubove dali pozamašan bakšiš da im ovi uhvate što više golubova koje su, onda, Eso i Mujan stavljali u kartonske kutije. S tim kutijama ispod mantila ušli su na projekciju Ptica. Eso je sjeo u prvi red. Mujan je bio u loži na balkonu. Dogovoreno je da, kada bude najuzbudljivije, a to je scena s telefonskom govornicom, najprije Mujan s balkona baci u zrak nekoliko golubova. Ptice su poletjele prema ekranu. Čim im se čuo lepet, u sali su se začuli vrisci. Onda je Eso pustio prvi dio svoga jata. I njegovi golubovi poletjeli su prema ekranu. U sali je nastala histerija i zavladala panika. Muškarci i žene preskakivali su klupe i uspaničeno hrlili prema izlaznim vratima koja su se jedva nazirala. Toj masi uspaničenih priključili su se i Eso i Mujan. U sali je ostao tek pokoji odvažniji i hrabriji gledalac. Sutradan je grad brujao o stvarnim pticama koje su prestravile gledatelje Hičkokovih Ptica.
(iz knjige “Doktor Eso”, Vehida Gunića)