„Berači željeza“ Danisa Tanovića pobrali aplauze

Berlinale

„Berači željeza“ Danisa Tanovića pobrali aplauze

U sklopu takmičarskog programa 63. Berlinalea, u srijedu večer je prikazan najnoviji film režisera Danisa Tanovića „Epizoda u životu berača željeza“ (An Episode in the Life of an Iron Picker) . Prve reakcije nakon projekcije više su nego obećavajuće.

Sudeći po aplauzu prepunog gledališta nakon projekcije filma u „Berlinale Palastu“, te na konferenciji za novinare, čini se da je Berlinale dobilo svog tajnog favorita za jednu od nagrada. Već i samo uvrštavanje filma u glavni program ovogodišnjeg Berlinalea, kako kaže režiser Danis Tanović, čudo je, ali i velika čast za filmsku ekipu.

Film je snimljen za svega osam dana, uz ukupne toškove od 17 hiljada eura, koji su nepojmljivi za današnju filmsku industriju. Kao što mu i samo ime govori, najnoviji Tanovićev film gotovo dokumentarnim jezikom prati nekoliko dana u životu romske porodice Mujić-Alimanović, koja preživljava u jednom selu u tuzlanskom kantonu sakupljajući staro željezo.

Dokumentarnom tonu filma je pridonijela i činjenica da protagonisti istinite priče sami sebe glume u filmu. Senadi Alimanović je krajem 2011. godine u jednoj bolnici odbijena medicinska pomoć jer nije bila zdravstveno osigurana, život joj je bio doveden u opasnost.

Tanović je za ovu priču saznao iz novina, nakon što je priča kružila medijima regije. Koliko god naši mediji svakodnevno bili puni jezivih socijalnih priča, vijest o ženi, Romkinji, koja je gotovo izgubila život, jer je ljekar insistirao da za operacijski zahvat odstranjivanja mrtvog ploda mora prethodno uplatiti 980 KM, iskače iz okvira svakodnevnih sličnih događaja.

Iako se u filmu radi o jednoj romskoj porodici, kojoj je uskraćena pomoć, režiser je filmom ukazao i na opštu situaciju koja vlada u Bosni i Hercegovini, petnaestak godina nakon završetka rata.

„Situacija se svima pogoršala u Bosni i Hercegovini. Nisam je tu posebno izdvajao romsku populaciju. Kome je dobro u Bosni? Osim par političara, ratnih kriminalaca i mafijaša. Ostali jedva sastavljaju kraj s krajem. A Romi su naravno najugroženiji“, rezignirano je rekao
oskarovac Tanović.

U filmu do izražaja dolazi nešto što Tanović naziva ljudskom solidarnošću, bez koje, kako kaže, Bosna i Hercegovine ne bi preživjela. Očajnoj romskoj porodici pomažu razne nevladine organizacije, a i unutar romske zajednice solidarnost je bezgranična.

„Uprkos kritici zdravstvenog sistema, koji jednoj ženi u životnoj opasnosti odbija pružiti pomoć, ekipa nije imala nikakvih problema prilikom realizacije filma, a čak je dobila novac i od državnog fonda, usprkos teme koju je film obrađivao”, izjavila je na konferenciji za štampu Amra Bakšić-Čamo producentica filma.

„Vrijeme je da Evropa napokon vidi realnu svakodnevicu Roma na Balkanu, a ne samo mjuzikle, u kojima se propadnici ovog naroda samo zabavljaju, pjevaju i plešu”, izjavio je Čedomir Kolar, jedan od producenata filma na kraju konferencije.

Glavna glumica Senada Alimanović izjavila je da ne bi nikome poželjela da mu se tako nešto desi, a njen muž Nazif Mujić dodao je da se nikada u životu nije postidio što je Rom.

Odluke o dodjeli nagrada na Berlinaleu biće saopštene u subotu, 16. februara.

Smail Špago

NovaSloboda.ba

Komentariši