Tito je bio veliki čovjek: znao je da onima koji su preodređeni da puše, treba omogućiti najjeftiniju varijantu po povlaštenim cijenama i nikad to nije dovodio u pitanje. Čak najsiromašnije radničke porodice u Titovo vrijeme, mogle su sebi priuštiti dvije kutije cigareta po članu dnevno.
Danas to na Balkanu nije moguće. Danas i gospodske porodice prelaze na škiju.
Motanje škije postalo je i praktično i simbolično kraj dvadesetogodišnjeg procesa: što smo ga pušili – pušili. A sad, pređite na škiju.
Zar vlasti nisu mogle skužiti da je akciza na cigarete i ideja da se budžeti pune povećanjem cijena cigareta najtanja karika na kojoj će puknuti istrošeni živci narodnih masa izmorenih ratom, poraćem, kreditima, preskupim stambenim kvadratima, najskupljim besplatnim zdravstvenim sistemom …
Nisu ovdašnji političari toliko pametni da skuže: na stotine načina je bilo da se pune budžeti, ali odabrali su onaj koji je najgori po raju. Pušioničarima do neba podignuti cijenu cigareta jest vrhunac odsustva empatije prema narodu. To je kao da luzeru udariš porez na luzerstvo, beskućniku da naplatiš klupu u parku a invalidu uvedeš akcizu što nema noge ili ruke.
Zato ja, Osman Džiho, danas osnivam političku stranku „Da jeftinije popušimo“. Priključi se narode, učestvuj u osnivanju svoje i naše pušioničarske stranke, poptpiši na ulicama bh gradova učlanjenje u ovu stranku, glasaj na izborima i kada uđem u vladu, cigare nikad neće biti jeftinije. Šta narodu koji je popušio više treba od – jeftinih cigara.