Serdžada

MOJOM BOSNOM PROSTRTE SERDŽADE

 

 

Suada MALKOČ-KOVAČEVIĆ

 

 

 

Mojom Bosnom prostrte serdžade,

I ćilimi zlatnom žicom tkani.

Što bosanski neimari grade,

Ne unište vakti ni zemani!

 

Mojom Bosnom kujundžije kuju,

Belenzuke, niske i đerdane,

Cijelu Bosnu zlatom da opkuju,

Da putniku uzdahe izmame!

 

Mojom Bosnom behari mirišu,

I čuju se ezani s munara.

Svi Bosanci s njom zajedno dišu,

Za nju ginu bez trunke kahara.

 

Mojom Bosnom pjevaju sazlije,

I žubore bistri šadrvani.

Primiće te u svoje avlije,

Makar bio i putnik neznani.

 

Mojom Bosnom vojske prolazile,

Slali na nju silnike, vladare,

Al“ je sile nisu pokorile,

Neće Bosna tuđe gospodare!

 

Mojom Bosnom svud ljepota zrači,

Ne dam nikom svoje rodne grude!

Što nas tlače, a mi smo sve jači,

Nije ropstvo za bosanske ljude!

 

Mojom Bosnom prostrte serdžade,

Pa kad dođeš na njene granice,

Ti se sazuj,

Pa bos kreni niz bosanske džade,

Da joj čisto ne ukaljaš lice!

 

 

 

Komentariši