Gologuz bi tamo hod'o
– Šta ima dolazit’, moremo mi i brez njega.
– Kako, bolan, šta će nam donjet’?
– Donjeće ti jarca, more on samo uzet’, a Allaha mi, dobra nikakva neće
donjet’. Kad ode, opet ćemo mi ostat’ obična turska kasaba, ciganska mahala,
vukojebina carevine, a on se vraća nazad u sjajni Beč. Jašta, u sjajni Beč, s
neviđenom rasv…jetom, izlozima, gospodstvom, fijakerima…
– Bolan, u Beču ima čokolade k'o u nas kamena, a torte – k'o točkovi od
becikla, ne lažem, majke mi, prič'o mi amidža, bio on tamo heftu dana.
– E, i ti ga sad prećera, čuj k'o kamena. Pa kad je tako fino u Beču, što ne
odeš tamo?
– Eh, da mogu.
– Eh, da možeš – vidio bi ti svoje, gologuz bi tamo hod'o.
(iz knjige: Ćesar na ćupriji)
