Na stranici Mostarski liskaluci umjesto Sulje i Muje, ili Muje i Hase, ili Pere i Đole, trend su Salko i Šaćir pa evo jednog primjenjenog, prilagođenog…
Devet mjeseci poslije
Salko i Šaćir i krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja.
Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
– Da, vidim da je vrijeme grozno, ali ja sam udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vas pustim da prenoćite u kući. – reče ona.
– Ne brinite! – brzo ce Salko, – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put.
Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
– Da, vidim da je vrijeme grozno, ali ja sam udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vas pustim da prenoćite u kući. – reče ona.
– Ne brinite! – brzo ce Salko, – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put.
Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet meseci kasnije, Šaćir je iznenada dobio pismo od nekog advokata.
Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme.
Ode on kod Salke i pita ga:
– Čuj, sjećaš li se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je prije skijanja uhvatila oluja?
– Da, sjećam se. – odgovori Salko.
– Jesi li ti možda u toku noći ustao i posjetio gospođu?
– Pa, jesam. – reče Salko i zacrveni se, jer ga je Šaćir provalio. – Moram priznati da jesam.
– I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?
– Čuj, sjećaš li se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je prije skijanja uhvatila oluja?
– Da, sjećam se. – odgovori Salko.
– Jesi li ti možda u toku noći ustao i posjetio gospođu?
– Pa, jesam. – reče Salko i zacrveni se, jer ga je Šaćir provalio. – Moram priznati da jesam.
– I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?
Salko je preblijedio.
– Da, jesam. Izvini, žao mi je. Zašto pitaš?
– Nista, nedavno je umrla i sve mi ostavila. – reče Šaćir.
– Da, jesam. Izvini, žao mi je. Zašto pitaš?
– Nista, nedavno je umrla i sve mi ostavila. – reče Šaćir.
…i naravno, ono što je tipično mostarski je dodatak iza čitave ove simpatične priče:
-E jebat ga…da je zanijela zapala bi mene djeca da ih i hranim, kakve sam ja kurate srece…
