Sve pusti. I podove i prozore i ručkove. Pusti i račune, minuse, opomene . Pogotovo pusti sve kvazi Corone, masone, meteore i smak sveta šablone. Pusti sebe, sebi. Jer samo sebe imaš, a o sebi najmanje brineš. Jer te handre da se našminkaš, nacrtaš, popeglaš, da izgledaš fotošopirano kad se skineš. Da ti osmice sijaju kad zineš. Jer te handre sa moranjem. Svega za sve, malo toga za tebe. Pusti jer svi ionako gledaju smo sebe! Pusti čekanja, strahove i nebuloze. Pusti majke ti, sve 300% smrtne google dijagnoze. Ne čekaj cveće, večeru i sveće. To stvarno nije definicija sreće. Odmori se. Oslobodi se. Opusti se. Okupaj se. Opsuj ako će ti biti lakše. Namiriši se. Uzmi komad srca i potpiši se. Ustani prije svih i ukradi samo za sebe komad jutra.
‘ko ga jebe!
Plakat’ možeš i sutra…
(sa staranice: Psihijatri Mi Ne Mogu Ništa)
(meliha)